Državna imovina BiH - pravni aspekti

 

Šta je državna imovina?

Državna imovina u Bosni i Hercegovini predstavlja ključnu komponentu ekonomske, političke i društvene strukture ove zemlje. Kroz istoriju, pa sve do danas, pitanje vlasništva nad državnim resursima i imovinom je često bilo predmet složenih političkih rasprava, zakonske regulative i javnih špekulacija. Bosna i Hercegovina, kao složena država, suočava se sa izazovima u upravljanju svojom državnom imovinom, što direktno utiče na sve aspekte života u Bosni i Hercegovini a posebno na ekonomski razvoj, socijalnu pravdu i političku stabilnost.

U ovom postu istražićemo isključivo pravne aspekte državne imovine u Bosni i Hercegovini, ne ulazeći u historijske kontekste, špekulacije i politička prepucavanja. Ne kažemo da su ovo nebitni segmenti ovog pitanja, naprotiv, historijski kontekst predstavlja jako bitan segment ovog pitanja, možda i najvažniji. Politički stavovi također predstavljaju bitan segment, budući da od politike zavisi rješavanje ovog pitanja, o čemu ćemo u nastavku više govoriti, ali ove teme zaslužuje poseban članak, tako da ćemo se u ovom postu, kao pravnici, baviti isključivo pravnim aspektom državne imovine. Kroz analizu ove teme, nastojat ćemo bolje razumjeti kompleksnu pravnu prirodu državne imovine, na jedan jednostavan način, razumljiv ne samo pravnicima. Smatramo da je ova tema od ogromne važnosti i bitno je da svi građani Bosne i Hercegovine razumiju suštinu i bit ove tematike.

Dejtonski sporazum (Ustav BiH) i državna imovina?

Dejtonski sporazum, potpisan u decembru 1995. godine, okončao je rat u Bosni i Hercegovini i postavio osnovne okvire za ustroj Bosne i Hercegovine kao države. Ustav Bosne i Hecegovine, tačnije Aneks 4 Općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH, predvidio je Bosnu i Hercegovinu kao složenu državu s entitetima: Federacijom Bosne i Hercegovine i Republikom Srpskom.

Što se tiče državne imovine, na prvu bi se moglo kazati da Opći okvirni sporazum za mir, samim tim i Ustav Bosne i Hercegovine, ne reguliše nikako ovo pitanje. I uistinu ukoliko tražite pojam državne imovine u Ustavu BiH, nećete ga naći, ali Ustav sadrži odredbe koje indirektno regulišu i ovo pitanje.

Naime, članom 1.1 Ustava Bosne i Hercegovine reguliše se kontinuitet države:

“1. Kontinuitet

Republika Bosna i Hercegovina, čije je zvanično ime od sada "Bosna i Hercegovina", nastavlja svoje pravno postojanje po međunarodnom pravu kao država, sa unutrašnjom strukturom modificiranom ovim Ustavom, i sa postojećim međunarodno priznatim granicama. Ona ostaje država članica Ujedinjenih naroda i može kao Bosna i Hercegovina zadržati članstvo ili zatražiti prijem u organizacijama unutar sistema Ujedinjenih naroda, kao i u drugim međunarodnim organizacijama.”

Dakle, Bosna i Hercegovina je pravni sljednik Republike Bosne i Hercegovine i analogijom sve ono što je bilo u vlasništvu Republike Bosne i Hercegovine vlasništvo je Bosne i Hercegovine. Sličan stav zauzeo je i Ustavni sud BiH o čemu će biti kasnije riječi.

Pored navedenog potrebno je spomenuti i Zakon oprivremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine (“Službeni glasnik Bosne i Hercegovine”, 18/05, 29/06 (32/07), 85/06 (32/07), 41/07, 74/07, 99/07, 58/08, 22/22). Zakon koji je nametnuo Visoki predstavnik, ali koji je Parlamentarna skupština BiH potvrdila. Također, isti zakoni doneseni su i na entiteskim nivoima od strane entitetskih parlamenata. U tim zakonima jasno je propisano šta je državna imovina (u članu 1. Zakona), dok već u članu 2. kaže da državnom imovinom može raspolagati samo Bosna i Hercegovina kao njen titular.

"Član 1

Ovim zakonom se zabranjuje raspolaganje državnom imovinom.

U smislu ovog Zakona, pod državnom imovinom podrazumijeva se:

1. nepokretna imovina koja pripada državi Bosni i Hercegovini na osnovu međunarodnog Sporazuma o pitanjima sukcesije, koji su 29. juna 2001. god. potpisale države Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Slovenija i Savezna Republika Jugoslavija;

2. nepokretna imovina na kojoj je pravo raspolaganja i upravljanja imala bivša Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina do 31. decembra 1991. godine;

3. poljoprivredno zemljište, za koje je Ustavni sud Bosne i Hercegovine utvrdio da predstavlja državnu imovinu u svojoj odluci u predmetu br. U-8/19;

4. rijeke, šume i šumsko zemljište, za koje je Ustavni sud Bosne i Hercegovine utvrdio da predstavljaju državnu imovinu u svojim odlukama u predmetima br. U-9/19 i br. U-4/21.

U smislu ovog zakona, pod raspolaganjem navedene imovine smatra se direktni ili indirektni prenos vlasništva.

Član 2

Bez obzira na odredbe bilo kojeg drugog zakona ili propisa, državnom imovinom može raspolagati isključivo država Bosna i Hercegovina, kao njen titular, u skladu s odredbama ovog zakona.

Svaka odluka, akt, ugovor ili bilo koji drugi pravni instrument kojim se raspolaže imovinom iz člana 1. ovog zakona suprotno odredbama ovog zakona, ništav je."

Dakle pored Ustava BiH iz kojeg indikretno proizilazi da je Bosna i Hercegovina vlasnik državne imovine, Zakon o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine jasno definiše šta je državna imovina i ko je njen titular.

Svemu ovome treba dodati i odluke Ustavnog suda BiH kojim je dodatno potvrđeno da je jedino država Bosna i Hercegovina, tačnije Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, ovlaštena da raspolaže državnom imovinom.

Na početku smo kazali da ćemo se baviti samo pravnom dimenzijom ovog pitanja, jasno je da postoje i drukčiji stavovi, međutim pitanje je koliko su pravno utemeljni.

Uloga Ustavnog suda BiH u rješavanju pitanja državne imovine?

Uloga Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u rješavanju sporova koji prizilaze povodom ustavnih pitanja u Bosni i Hercegovini je ogroman, a posebno povodom pitanja državne imovine.

Ustavni sud BiH je najviši sudski organ za zaštitu ustavnosti i zakonitosti u Bosni i Hercegovini. On ima zadatak da osigura primjenu Ustava Bosne i Hercegovine i garantuje prava i slobode građana. Ustavni sud također ima nadležnost da tumači ustavne odredbe i rješava sporove koji proizlaze iz njih, uključujući i pitanja koja se tiču državne imovine.

Kada dođe do sporova između entiteta i državne razine u vezi s državnom imovinom, Ustavni sud BiH može biti pozvan da donese odluke o ustavnosti i zakonitosti postupaka ili propisa koji su u vezi s tim pitanjem. U svojim odlukama, Ustavni sud vodi računa o primjeni ustavnih odredbi, međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine te principa vladavine prava.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine je nizom svojih odluka (U-1/11; U-8/19; U-9/19; U-16/20; U-4/21 i U-10/22), jasno potvrdio da je pitanje državne imovine u isključivoj nadležnosti Bosne i Hercegovine.

Zakon o državnoj imovini BiH?

Bosna i Hercegovina nema poseban "Zakon o državnoj imovini" na državnom nivou koji bi sveobuhvatno regulisao pitanja vezana za državnu imovinu. Jedini zakon koji reguliše ovo pitanje na državnom nivou je već pomenuti Zakon o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine koji je nametnuo Visoki predstavnik.

Postavlja se pitanje da li je uopšte potreban ovaj zakon? Po našem mišljenju, ali i po mišljenju mnogih pravnika ovakav zakon je prijeko potreban Bosni i Hercegovini. Naime, veliki dio zemljišta Bosne i Hercegovine podpada po državnu imovinu, shodno tome da trenutno imamo nas snazi Zakon o privremenoj zabrani rapsolaganja državnom imovinom, tom imovinom se ne može rapsolagati i ogroman potencijal, prvenstveno ekonomski i privredni, je zarobljen.

Bosna i Hercegovina i njeni građani bi mogli ostvariti značajne benefite od ove imovine i upravo ta imovina bi mogla biti pokretač privrednog razvoja Bosne i Hercegovine.

Nepostojanje zakona za sobom povlači pravnu prazninu u pogledu ovog pitanja a koja rezultira nepostojanjem jasnih procedura kako raspolagati ovom imovinom, kako je koristiti, kome pripadaju prihodi od te imovine…? Istina, u historiji Bosne i Hercegovine jednom je uspješno realizovano raspolaganje imovinom Bosne i Hercegovine a to je prodaja zemljišta za potrebe izgradnje Američke ambasade u Sarajevu, i upravo to treba biti modalitet do donošenja zakona kojim će se jasno definisati procedure.

Samo na trenutak zamislite šumsko zemljište, poljoprivredno zemljište, kasarne, pojedine fabrike, pojedine zgrade, stanove….Sve to predstavlja državnu imovinu i trenutno ta imovina je zarobljena, na njoj se ne može graditi, ona se ne može koristiti…

Entiteti su u više navrata nastojali staviti tu imovinu u funkciju i koristiti je, pa čak i rapsolagati njome. Ustavni sud je utvrdio da takvo ponašanje nije u skladu s Ustavom i ponovio je stav da samo Parlamentarne skupština Bosne i Hercegovine može regulisati ovo pitanje. Nažalost očito je da u toj instituciji ne postoji volja i želja za regulisanjem ovog pitanje.